Ford Capri

Capri je zvanično debitovao na sajmu automobila u Briselu u Januaru 1969 godine i pojavio se u prodaji mesec dana kasnije. Kompanija je odlučila da ne reklamira Capri kao sportski automobil (Ford je ranije shvatio da je tržište za takve automobile izuzetno malo) već u sličnom stilu kao Mustang – automobil koji je pružao za svakoga po malo uz slogan “automobil koji ste uvek sebi obećali da će te posedovati”. Iako se Capri privukao veliku pažnju, u većini kategorija on se nije izdvajao od ostalih modela na ulicama. Ponašanje u krivinama i kočnice su bili solidni, kao i enterijer i potrošnja. Lista motora je bila veoma bogata, a ona se razlikovala u velikoj meri zavisno od lokacije. Britanske verzije su tako pružale I4 motore od 1.3L sa 52 ks i 64 i 1.6L sa 64 ks i 82 ks, zatim V4 od 2.0L i 93 ks i na kraju V6 od 3.0L sa 128 ks. Nemačke verzije su bile nešto drugačije i tu su bila po tri V4 motora (1.3L sa 50 ks, 1.5L sa 60 ks i 1.7L sa 75 ks) i V6 motora (2.0L sa 85, 2.3L sa 108 ks i 2.6L sa 125 ks). Zanimljivo je da je najmooćniji Capri bio rezervisan za tržište Južne Afrike, gde je tjunerska kuća Perana nudila ovaj automobil sa Mustangovim V8 motorom od 5.0L. Sa 281 ks ispod haube, Capri Perana je mogao da ubrza do 100 km/h za ispod sedam sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 228 km/h. Ovaj automobil je dominirao u Južno-Afričkom šampionatu turističkih automobila, gde je početkom 1970tih godina osvojio tri uzastopne titule, a veruje se da proizvedeno između 500 i 550 primeraka. Capri takođe nije bio skup automobil. Na Britanskom tržištu njegova početna cena je iznosila 890 funti dok su Nemački kupci morali da izdvoje 6,993 marke, a u oba slučaja nijedan drugi automobil nije pružao takvu kombinaciju stila, performaci i opreme za sličnu cenu.

Prodaja je počela veoma obećavajuće i Ford se uskoro nije mogao braniti od narudzbi. Već prve godine je prodato 217,834 vozila, a sledeće godine ona je skočila na 240,000 primeraka. Da bi poboljšao imidz u još većoj meri, Ford je odlučio da se takmiči i u auto sportu i to u dva veoma različita šampionata zavisno od tržišta. Britanci su se kocentrisali na reli šampionat, gde je Capri imao pogon na sva četiri točka, dok su Nemci odlučili da se takmiče u Evropskom šampionatu turističkih automobila (ETC). Capri se nije dobro pokazao u debi sezoni, ali već 1970 godine čuveni “Plastikbombe” model je počeo da beleži bolje rezultate pre nego što je osvojio titulu u 1972 sezoni sa osam pobeda u devet trka. Međutim, 1973 godine novi BMW 3.0 CLS “Batmobile” se pokazao kao mnogo bolji automobil, a Ford odlučuje da se povuče na kraju godine zbog naftne krize. Capri je nastavio da se takmiči preko privatnih timova sve do sredine 1980tih godina i često je imao mnogo uspeha.

Kao što je General Motorsu bilo potrebno skoro tri godine da pruži rivala Mustangu, kada je 1967 godine debitovao Camaro, tako i njegova Evropska divizija, Opel, u samom startu nije imala odgovor na Capri. Međutim, samo godinu dana nakon što je Capri debitovao, na bazi Ascona sedana Opel je predstavio novu Mantu, koji je dizajnirao nekadašnji Cadillacov dizajner Chuck Jordan. Manta je bila namenjena istom tržištu kao i Capri i pokazaće se kao dostojan rival posebno na Nemačkom tržištu. Ford je odgovorio sa nešto izmenjenim Caprijem, sa moćnijim motorima i više opreme, ali do 1973 godine prodaja je pala za 60% u Nemačkoj i 25% u Britaniji. Njegova globalna prodaja takođe nikada nije bila visoka. Capri se povukao iz Australije 1972 godine i iz Južne Afrike godinu dana kasnije i pored velikih sportskih uspeha. Do tada Ford je radio na Project Diana, drugoj generaciji svog velikana, koja je bila veća u svakom pogledu. Kada je stigao OPEC embargo 1974 godine, većinu prodaje su činili osnovni 1300 i 1600 modeli zahvaljujući svojoj ekonomičnosti. Ford odlučuje da smanji proizvodnju sa tri fabrike na jednu nakon što je globalna prodaja pala na ispod 100,000 vozila, a veruje se da bi ona možda i bila ugašena da Capri nije bio relativno jeftin za proizvodnju zahvaljujući deljenju platforme i mehanike sa ostalim automobilima.

Ford je predstavio Capri u Severnoj Americi u proleće 1970 godine. Da bi bio siguran da neće da krade Mustangovu prodaju, Capri je prodavao preko Lincoln-Mercury salona, ali nije imao oznaku nijedne od kompanija već se prodavao samo kao “Capri”. U samom početku samo jedan motor je bio u ponudi i to Britanski 1.6L sa manualnim menjačem. Sa 71 ks ispod haube, ubrzanje do 100 km/h je iznosilo 17 sekundi, a Ford je odlučio da reklamira njegov Evropski luksuz i ponašanje u krivinama umesto performanci na pravcu. Mediji su imali pohvale na račun dizajna, ali nedostatak moćnijeg motora i automatskog menjača su svakako oštetili prodaje. Ford se hvalio da je Capri najprodavaniji u klasi, ali je novi Datsun 240Z zaostajao za samo 1,000 primeraka i pored svoje značajno veće cene. Za 1971 godinu snaga standardnog modela je povećana na 75 ks dok je debitovao i opcioni 2.0L motor sa 100 ks, koji je mogao da se dobije i sa automatskim menjačem. Godinu dana kasnije Capri dobiva i 2.6L V6 motor sa 107 ks, a on se pokazao kao veliki hit među kupcima. Ne samo što je bio jednako brz kao i veći Mustang V8, već je takođe bio i jeftinijil ekonomičniji i lakši za parkiranje. Do 1973 godine Ford je prodavao preko 113,000 Caprija u Severnoj Americi na godišnjem nivou. Međutim, zbog jake Nemačke marke, kompanija je bila primorana da povećava cenu, pa je tako Capri sada koštao 3,800 dolara – 900 dolara više nego Ford Maverick Grabber sa V8 motorom i 30 dolara više nego novi Mustang II sa istim V6 motorom. Prodaja je pala na 75,000 vozila, a Ford je imao toliko neprodatih primeraka da je odlučio da ne uvozi Capri za 1975 godinu.

Capri II je stigao u Ameriku 1976 godine i pružao identične dizajnerske promene kao njegov Evropski rođak. Jedini motor u ponudi je bio 2.3L sa 88 ks, a kao i u prošlosti mediji su imali samo reči pohvale. Međutim, publika nije delila mišljenje sa njima i početna cena je skočila na čak 5,200 dolara. Prodaja je pala na 40,000 vozila i 25,000 vozila godinu dana kasnije. Lincoln-Mercury saloni su prestali da uvoze Capri posle 1977 godine iako je neprodatih 4,100 primeraka prodato kao 1978 modeli. Capri III nikada nije stigao u Severnu Ameriku, ali je Mercury dobio svoju verziju novog Mustanga pod identičnim imenom. Iako je u sedam godina prodato impresivnih 465,000 primeraka, što je 25% od ukupne Capri proizvodnje, ovaj automobil nikada nije ostavio jednako veliki utisak na ovom kontinentu kao u Evropi. Američki kupci su imali veći izbor, a visoka cena je ipak igrala najveću ulogu, pa Capri više nije bio jednako dobra kupovina.

Do 1977 godine, prodaja Capria je pala ispod 100,000 vozila i Ford je ozbiljno razmišljao da stopira proizvodnju. Rad na Capriju III, poznat kao Project Carla, nije počeo pre Aprila 1977 godine ili samo devet meseci pre nego što se pojavio u prodaji. Njegove najveće promene su bile dizajnerske, mada se mehanika i enterijer nisu menjali u velikoj meri. Iako se Capri proizvodio u Nemačoj, njegovo najveće tržište je i dalje bilo Britansko, najviše zahvaljujući po ulozi u popularnoj “The Professionals” seriji. Prodaja se oporavila 1978 godine, ali je značajno pala već godinu dana kasnije. Ford je pokušao da vrati pažnju tako što je predstavio sportski 2.8i model, koji je mogao da ubrza do 100 km/h za manje od osam sekundi i dostigne maksimalnu brzinu od 205 km/h. On je i dalje bio neudoban za vožnju, ali malo koji rival je pružao bolje performance za sličnu cenu. Do 1983 godine postalo je jasno da se kraj bliži. Modeli sa volanom sa leve strane su nestali sa tržišta posle 1984 godine, a Capri se sada prodavao samo u Britaniji i to u cifri od 25,000 godišnje. U saradnji sa Aston Martin Tickford, 1983 godine svetlost dana je ugledao najmoćniji serijski Capri ikada proizveden. On je bio zasnovan na spomenutom 2.8i modeli, ali zahvaljujući turbu snaga je skočila na 205 ks. Iako je koštao duplo više nego standardan 2.8i model, Tickford je bio brži nego Porsche 944, Audi Quattro i BMW 635 CSi, a proizvedeno je samo 100 primeraka u periodu od 1983 do 1987 godine. Do 1985 godine prodaja pada na ispod 10,000 vozila, a definitivan kraj stiže u Decembru 1986 godine posle 1,922,857 proizvedenih primeraka. Ford nikada nije zamenio Capri, mada je Mercury nastavio da koristi takvu oznaku sve do ranih 1990tih godina.

Ujedinjenje Britanske i Nemačke divizije je svakako bio dugačak proces za Ford i ona nije završena sve do sredine 1980tih godina. Ford II je posvetio mnogo pažnje Evropi, a najveći budzet tokom 1970tih godina je odobren za Fiestu, čije je najveće tržište do dosadašnjeg dana Evropa. Sedište Evropske divizije se nalazilo u Britaniji sve do 1999 godine, kada je prebačeno u Keln, a iako je Ford imao dosta problema tokom 1990tih godina, kompanija se prethodnih godina oporavila u velikoj meri i ponovo posluje sa profitima. Ford je trenutno drugi najveći proizvođač u Evropi, odmah iza Volkswagena, ali ispred tradicionalnog rivala Opela. Prethodnih godina Ford ne samo što je u potpunosti ujedinio svoje Evropske divizije već uspešno radi i na planu da ujedini sve globalne divizije, pa nije retkost da se isti automobil prodaje u Evropi, Americi i Aziji. U medijima se takođe moglo čuti dosta priča da bi Capri mogao da se vrati na tržište na bazi Ford Focusa, što znači da bi pružao pogon na prednjim točkovima, ali u vreme pisanja ove priče ta informacija nikad nije potvrđena. Čak i da do toga dođe, novi Capri svakako nebi ostavio jednak utisak kao original. U današnja vremena jeftini sportski kupei nisu retkost i publika svakako ima bogat izbor. Novi Capri bi možda bio dobar automobil, ali svakako nebi bio “automobil koji ste uvek sebi obećali da će te posedovati” …

Consul Capri

Slika

Capri I

Slika

Slika